Cvjetni vijenac složila je Jelena Božić.
Noć knjige 2019. na Griču!
Prije početka
Noć knjige je manifestacija pokrenuta 2012. godine, kako bi se, bez zatvaranja očiju pred često  nelijepom svakodnevicom, barem na jedan dan progovorilo o čaroliji stvaranja i radosti čitanja. Cilj  projekta je kroz jedinstvenu manifestaciju potaknuti kulturu čitanja i uvažavanja knjige kao civilizacijskog i  kulturnog dosega te dati poticaj razgovoru o statusu i važnosti knjige u suvremenom društvu. Povod za to  pružaju nam Svjetski dan knjige i autorskih prava (23. travnja) i Dan hrvatske knjige (22. travnja). U ovogodišnjoj Noći knjige posebna pozornost organizatora bila je posvećena temi Omiljeni likovi  i junaci iz svijeta knjige i stripa. U  Državnom hidrometeorološkom zavodu još promišljamo velike  obljetnice 50 godina primijenjenih istraživanja i 70 godina od osnivanja Zavoda. U Noći knjige odali smo  počast našim kolegama meteorolozima, bivšim i sadašnjim, koji su desetljećima rješavali teške zadaće i  dokazivali se na testovima stručnosti,  domišljatosti i   upornosti. Naši junaci dali su neizmjeran doprinos  znanstvenom razvoju meteorologije jer su postavili osnove znanstveno-istraživačkom radu u počecima  djelovanja Zavoda. Na put su krenuli natovareni pitanjima, a ne odgovorima.  Odlikovalo ih je neovisno mišljenje, a to je oduvijek osamljeno mjesto, mjesto na vjetrometini.  Naši junaci su upečatljivi meteorolozi pisci i putopisci koji o svojim putovanjima i istraživanjima pišu  kao što se piše o proljeću, ljubavi i duši.  Naše znanstvenice pjesnikinje, glazbenice  i petrarkistice  progovaraju snagom ženske iskrenosti i donose promjene. Povrh svega što su  svi oni i one  vrhunski  stručnjaci, dragi su ljudi. U Državnom hidrometeorološkom zavodu naši junaci glavni su nositelji radnje,  visokih ciljeva, optimizma, vjere u vlastite snage, motivacije  i sustava vrijednosti. Centrifugalna su sila  za sve generacije. Svakog od naših junaka  odlikuje izniman um, životna radost, hrabrost za ostvarenje snova i želja da ostave trag. Na početku prisjetili smo se kolege Milana Sijerkovića, hrvatskog vremenara, koji je ranijih godina  redovito bio s nama i uvijek predstavljao novu knjigu. Ove godine bila bi to knjiga O klimi Rijeke i  Kvarnera koju smo u Noći knjige   podijelili sudionicima i ponekom od naših posjetitelja jer Ako čitatelj ne  piše knjigu zajedno s piscem, ona nikada neće oživjeti (Madeleine L`Engle). Kad bi knjige mogle više, davale više, bile više, prikazivale više, još bi uvijek trebale čitatelje koji bi im dali zvuk i miris, i svjetlo, i sve ostalo što u knjigama može postojati. KNJIGE trebaju VAS. (Gary Paulsen) Svakog dana možemo čuti kako se predviđa smrt knjige, a to je glupost,  jer kod knjiga je riječ o  nemogućoj, nezamislivoj stvari ali stvarnoj. Oni kojih više nema  i dalje nam mogu pričati svoju  predivnu priču. S gospodinom Sijerkovićem  meteorologija je postala originalna i životna. Bio je toliko  dobar u onome što je radio  da se mnogima činilo da je to što on radi  lako, posebno jer  ga je uz znanje  odlikovala strast i posvećenost meteorologiji a istovremeno  jednostavnost i pristupačnost. Učinio je  neizmjerno za prihvaćanje i popularizaciju meteorologije i postao je dio našeg meteorološkog i kulturnog  nasljeđa. Pamtimo ga po plemenitosti duha, veselju, šalama, pučkim izrekama, ljubavi prema prirodi,  kestenima, gljivama i kolačima!
Kratki film  o Milanu  Sijerkoviću složio je naš kolega meteorolog,  Davor Nikolić, dugogodišnji voditelj radarskih  centara. Bio je tajnik Hrvat-skog meteorološkog  društva  i glavni urednik Hrvatskog meteorološkog  časopisa. Zaslužan je za digitalizaciju  Hrvatskog meteorološkog časopisa  koji je  postavio na portal HRČAK, koji na jednom  mjestu okuplja hrvatske znanstvene i stručne  časopise koji nude otvoreni pristup svojim  radovima. Preko dva desetljeća radi na poslovima  izlaženja BILTENA našeg zavoda, u kojem  objavljuje prilog o Izvanrednim meteorološkim i  hidrološkim događajima u Hrvatskoj!
O našim  junacima - nositeljima primijenjenih istraživanja na DHMZ-u ispičala nam je ravnateljica  DHMZ-a Branka Ivančan Picek, prognostičarka, znanstvenica, dugogodišnja rukovoditeljica Službe za  meteorološka istraživanja i glavna urednica knjige Primijenjena znanstvena istraživanja u Državnom  hidrometeorološkom zavodu : u povodu 50 godina istraživanja i 70 godina osnivanja DHMZ-a,  objavljene ove godine. U kratkoj prezentaciji provela nas je kroz  zanimljiva desetljeća brzog razvoja meteorologija i ispričala anegdote o meteorolozima koji su ih obilježili dr Draženu Poji, dr Nadi Pleško i dr Vesni Jurčec.
Naša sljedeća gošća  Iris Odak Plenković, mlada znanstvenica u Centru za meteorološka  istraživanja i razvoj i članica Društva hrvatskih književnika  u Noći knjiga prošetala je kroz izabrane  stihove iz svoje zbirke Beskrajne sekunde. Povela je publiku u jedan povezani tok misli, gotovo  ispričavši priču. Negdje između rime i slobodnog stiha, istetovirala je svjedočanstvo o borbi protiv same  sebe, zatvora vlastitih strahova i sumnji. Na kraju je ponudila jedini smisleni put u samoostvarenje  u  nevolji se treba ponovno izgraditi, naći snagu u sebi i postati još jači. U spomen na ovu posebnu Noć  na Griču citirali smo dvije njene pjesme:
Pješčani sat Olovne pete već koljena mu vuku prema maloj rupi u procijepu života. Potrošila se snaga, nestala ljepota dok utapa se u vrištećem muku, Još gleda Sunce, crta vunene oblake, noću kune Mjesec, moli zvijezde, no kad želje pod staklom se gnijezde umorne mu noge ne čine pomake. Uzalud je to što ga stalno nebo zove, stopala pijeskom ne znaju da plove, na leđima još veće je nadanja breme. Suzne mu oči sad ne vide kroz staklo. Sav ovaj trud, a ništa se nije maklo... Gospodine, molim Vas, okrenite mu vrijeme! Dvojba Samo strah prepreke gradi. Što je iznad ovih svodova? Što kad u ovoj šaradi obrišem trag s podova? Ne postoji nevidljiva sila što vuče u gorki nemir, ni razlog da vrijeme dvoji. Magla se raspršila. Umotan u snježni kašmir recept za spokoj ipak postoji.
Na krilima stihova poletjeli smo brzo i daleko, sve do  vulkana, crnih stijena, gejzira i Islandskih  ledenjaka. Tamo nas je  već čekala hidrogeologinja Tatjana Vujnović i njene gošće. Zemlju prirodnih čuda,  bajkovite ljepote i čari upoznali smo kroz prekrasne Tatjanine fotografije!  Povrh svega posjetili su nas islandski vilenjaci. Svaki od posjetitelja dobio je od njih čarobni kamen. Najviše  su se tražili oni univerzalnog tipa za privlačenje novca i zaštitu od svega!
Prvi put u Noći knjige nastupila je je  Ivana Marinović,  rođena u Veloj Luci na otoku Korčuli. Još u osnovnoj školi  poželjela  je postati meteorologinja.To je i ostvarila. Svoj radni  vijek započela je 2017. godine u Državnom  hidrometeorološkom zavodu. Tu je svoju želju za učenjem,  entuzijazam i istraživački duh usmjerila na klimatološka  istraživanja. Ivana je uvijek bila vezana uz glazbu i uživala u  njoj. Godinama je aktivno svirala klavir i pjevala u zboru.  Danas ne pjeva ni u zboru ni u klapi, ali svaki dan joj  započinje i završava s pjesmom. Tekstovi pjesama uvijek su joj predstavljali izazov a  posebno jednog srednjoškolskog dana kad je trebala napisati  pjesmu u obliku Petrarkinog soneta. Oduševila se  melodičnošću i rimom soneta i to ju je potaknulo  na daljnje  pisanje pjesama. Želja da na što originalniji način svojim  bližnjima čestita rođendane, godišnjice i razna životna  postignuća motivirali su je da to na veseli i zaigrani, a opet  emotivan i osoban način napravi kroz pjesmu.  Ljubav prema vremenskim zbivanjima, ljepotama prirode i  Bogu neiscrpan su joj izvor inspiracije. U Noć knjige na Griču  unijela je radost lijepim fotografijama i svojim stihovima 
Tajni recept našeg posljednjeg gosta u Noći knjige 2019. Marka Vučetića, slapovi su savršenih riječi,  ritam i muzikalnost rečenica. Kad se sudare nepoznate i čudesne riječi u tim rečenicama  zaiskri njegova  mašta. Pa onda, Markova pitanja kojima rasplamsava interes i koja su nam predivan suputnik za početak  priče. Tekstovi su mu precizne, savršene,  lažno jednostavne tvorevine kojima kao niti njegovim  egzistencijalnim zalogajima nikad ništa ne manjka   niti je viška.
Umije probrati i probrano  duhovito, pronicavo i vrckavo ispričati. Sa  svojim prijateljem iz djetinjstva, Jakovom Dujmovićem Bulićem, s  oduševljenjem se upušta u amatersko prirodoslovno-povijesno  upoznavanje dragoga im kraja, pa i šireg akvatorija. Njihova  prošloljetna potraga za „pupkom“ priča je za ovogodišnju Noć  knjige. Avantura je Markovim riječima započela ovako: Na granici sumaglice i magle zaputili smo se iz kulfa prema portu  koji smo napustili još prije zore. S desne strane ne vidi se Korčula,  s lijeve niti silueta Visa, a pred nama umjesto Hvara samo mutno  mliječno blještavilo koje nam je mučilo oči. Treba usmjeriti provu  staroga levuta, ali prema kojoj točki, a da ne bude nepotrebnog  burdižavanja po kulfu? Nedoumica je bila jasno vidljiva pa je otac  priskočio u pomoć. Vidiš onu bijelu točku? Aha! E, vozi točno u nju!  A to je...? Stambedar! U neposrednoj blizini Stambedra dva su  mala otočića, možda bolje reći hridi, Velika Pločica i Mala Pločica.  Prolaz između Stambedra i Velike Pločice širok je tek kojih 250 m.  Prema jednoj predaji, koju naslijedih od svog oca ribara, baš ovo  područje prolaza, gdje se dno naglo obrušava u dubinu, naziva se  Pupak, a po drugoj predaji, koju naslijedi moj prijatelj Jakov od  svog oca, također ribara, Pupak je južni do jugozapadni rt Velike  Pločice i okolno područje. Mala je razlika u položaju čak se dijelom i  poklapaju ova područja, što ovaj tren i nije toliko bitno. Pravo pitanje  je: Otkud Pupak? Zašto Pupak? Krenuli smo u potragu  za pupkom, ali na putu su nam se pripriječili, nećete povjerovati,  poplave  Nila, drevna proročišta, Apolon, pupak svijeta, Diomed, Palagruža i nije sve išlo po planu. Željne znanja  upućujemo na Markovu prezentaciju  jer samo tako će saznati sve o ovom toponimu,  a možda ih priča potakne da i sam potraži kakav pupak!
A tu nije bio  kraj. Ponekad na pustom otoku s oskudnim prilozima ali uz raznovrsne friške plodove mora  ogledao se Marko u spravljanju egzistencijalnog zalogaja. Sa zanosom, na tradicionalni način kuha riblja  jela  a užitak rado dijeli s prijateljima za stolom i kroz popularni tekst. U jelima i u namirnicama od kojih su  spravljena, pronaći će meteorološku nit poveznicu, njihovog gastronomskog uživanja i vremenskog zbivanja na nebu. 
Ove godine saznali smo tajnu artičoke i kako je povezana sa Zeusovom nevjernom ljubavnicom  Cynarom koju je Zeus strovalio natrag na Zemlju među smrtnike ali ne više kao lijepu i poželjnu djevojku  već kao cvjetni pup u kojem i  smrtnici mogu strastveno uživati. Prenosimo Markove riječi:  Proljeće je već u punom zamahu, sve buja, sve je nabreklo, pup do pupa. Jedan je pupoljak čvrsto zbio  svoje latice i još se ne da proljeću na vidjelo. Okružilo ga zaštitno blijedosivo-zeleno lišće, narezano kao  kakva prozirna i lepršava spavaćica koja ne otkriva previše ali taman toliko koliko je dovoljno za  zanosno uzbuđenje. To je biljka koju uz mitsko stvaranje prati ljepota, ljubav na prvi pogled, nesputani  zanos i predaja putenim užicima, potajni ljubavni sastanci izmiješani s strahom od otkrića zabranjenog  ljubavnog erotskog čina i još k tome skriveni odlasci ljubavnika (oboje) tko zna kome, ali vjerojatno znajući  zašto i po što!  Recept i ostatak priče skriva prezentacija! Posebno zanimljiva bila je naša ovogodišnja Tombola! Za svakog posjetitelja našla se bar knjiga ili slikovnica.
Zahvale za kraj Bez ljudi kao što su Davor, Branka, Iris, Ivana, Marko, Vesna i drugi gosti i pomagači  Noći knjige  2019. na Griču   svijet bi  bio tih, gluh i prazan a potraga za gipkijim mozgovima nemoguća! Oni rade na  dobroti svijeta. A svima nam treba mira i vedre ljudske riječi.
Cvijeće za Noć knjige poklonio nam je Vrtni centar Flora-commerce d.o.o. u vlasništvu  obitelji Požar, osnovan 1990. godine a aranžmane je složila Sanja Vučković. Meteorološku Noć knjige na Griču organizirali su: Ivančica Mihovilić, Ivo Marušić,  Ivan Lukac i Vesna Cvitak uz veliku potporu čitavog DHMZ-a. Posebno ističemo naše donatore: Hrvatsku turističku zajednicu, Turističku zajednicu Zagreb, Hrvatsko meteorološko društvo, Vrtni centar Flora-commerce d.o.o., Slastičarnu Zagreb. Okusima raja približio nas je paradižet Višnje Vučetić. Vesna Loborčec donijela je izvrsnu tortu i recept, a zasladili smo se  već uobičajeno izvrsnom tortom Ksenije Cindrić Kalin; posebno ukusnu bili su kolači Ankice Stojanović, a Branka Mikić donijela je integralnu pogaču! Za sigurnost učesnika i posjetitelja pobrinula se Ivka Božić.