Ciklonska aktivnost u Zapadnom Sredozemlju = Cyklonic Activity in the West Mediterranean : rasprave i studije - Memoires - 7

UVOD

Prate�i razvoj procesa na sinopti�kim kartama, jo� od prvih dana primene sinopti�kog metoda, prime�eno je da izvesne oblasti na Zemlji imaju izuzetnu va�nost za neke vrste procesa.
Tako se neke oblasti isti�u po stvaranju ciklona dok druge pokazuju tendenciju za ga�enje ciklonske aktivnosti.
Na bazi 40-godi�nje statistike Petterssen (3, str. 266) je prikazao raspored �estine pojavljivanja ciklogeneze iznad pojedinih oblasti na sevemoj hemisferi.
Jedna od takvih oblasti koja ima zna�aja za prognozu vremena u ju�nom delu Evrope je oblast Zapadnog Mediterana.
�ta vi�e, po Petterssen-u ovo je oblast sa procentualno najve�om �estinom obrazovanja ciklona na sevemoj hemisferi.
Pored upadljive �injenice da je ova oblast ciklogeneti�na, mnogi prognosti�ari su u svakodnevnom radu primetili da sinopti�ki razvoj u ovoj oblasti pokazuje �udi koje su karakteristi�ne samo za ovaj region, pa se zato javljaju iznena�enja ukoliko se prognosti�ka pravila, kori��ena za razvoj sinopti�ke situacije na drugim mestima, primene i na ovu oblast bez da se uzmu u obzir specifi�ni uslovi.

Dalja zapa�anja su pokazala da je naj�e��a pojava ciklogeneze u oblasti Zapadnog Mediterana vezana za �enovski Zaliv.
Zatim, da je najve�a �estina obrazovanja ciklona u hladnoj polovini godine, kao i da se ciklogeneza vrlo �esto javlja pri prodorima hladnijih vaz�u�nih masa u ovu oblast.
Me�utim, iskustvo pokazuje da ovde postoji �iri spektar uslova koji treba da budu zadovoljeni pa da do�e do ciklogeneze.
S obzirom da ovi uslovi nisu dovoljno prou�eni, prognosti�ari jo� uvek procenjuju ciklonski razvoj u Zapadnom Sredozemlju po malom broju indikatora, koriste�i uglavnom nedefinisano iskustvo za prognozu intenziteta razvoja ciklona.

Polaze�i od zna�aja ciklonske aktivnosti u Zapadnom Sredozemlju za vreme u na�oj zemlji kao i od �injenice da danas stoji na raspolo�enju veliki broj pouzdanih podataka � u prizemlju i na visini � pri�lo se prou�avanju sinopti�kih procesa u ovoj oblasti, sa ciljem da se do�e do izvesnih rezultata koji bi se mogli koristiti za prognozu vremena.

Depresije u Zapadnom Sredozemlju nemaju ve�eg uticaja na vreme u na�oj zemlji u periodu svog razvoja, kad su obi�no stacionarne, ve� kad kao formirani sistemi krenu prema istoku.
Zbog toga bi bilo nepotpuno prou�avanje ako se ne bi obuhvatile i putanje koje ve�im delom prolaze preko ili pored na�e zemlje.
S obzirom da obim i kvalitet podataka opada �to se ide unazad, to je odlu�eno da se za prou�avanje ovog problema uzme sinopti�ki materijal za poslednjih deset godina (period 1949�1958).