PREDGOVOR.
Medju knjigama koiem se razložilo diči Dubrovačko knjižestvo, ne maialine hvale dostojna su prevodjenja inostranskieh izučieh prostopismah i piesnih.
Cjenjeniji tomacitelji niesu u redu knjigo-umnieh posliedni, jer po njihovu putu osvem što tudje bogastvo obralja se nami u domaće, i isti narodni jezik prima one urese i načine izobraženja po koiem uzvisujući svoje književno govorenje varhu običajnoga u puku, pomeče i za sobom ostavlja neurednosti i divljoću riečih nepristojnieh.
Sviedoče nam najvlaštilo tu istinu svi oni glasoviti pisaoci koji su se o lomu Kadar s tvoje strane, štioče, budu potaknuta moja nastojanja i željenja moč ćeš spoznati da ja za ljubav rodnoga miesta i jezika tvoiem požudam s mojom pomnjom i trudom nadomierit ću.
Uvieren da jedinstvo parva je potreba naše jugoslavjanske književnosti sliediti ću zagrebački pravopis kako
onaj koi sadera najveće je razprostranjen medju svom našom Ilirskom bratjom.
Izdatelj.